U eri digitalizacije, kada je sve na jedan klik, svajp ili smajli, spontani gestovi svedeni su na mimove, gifove i unapred pripremljene reakcije. Poruka „dobro jutro“ više nije rečenica – ona je vizual. Ljubav se ne piše, ona se bira iz ponude.
Autentičnost odnosa polako se ukalupljuje u format aplikacije preko koje komuniciramo. Način na koji volimo počinje da liči na interfejs: brzo, dostupno, ponovljivo. Možda zato toliko veza puca. Sve počinju da liče jedna na drugu, dok potreba za nečim samo našim tinja iz prikrajka, guši nas i prerasta u stalna preispitivanja. Odatle i neutoljiva potreba da nas drugi verifikuju — da našu ljubav proglase vrednom “zavisti”. Da bude potvrđena. Da bude lajkovana. Deljena. Prepoznata od poznatih i nepoznatih. Kao da bez publike — ne postoji.
Sve češće ljubav ne mora da se oseti, dovoljno je da se dobro prikaže. Lajk postaje mera uspeha odnosa, a ne bliskost. Šerovanje zamena za razgovor. Aplauz zamena za rad. U toj potrebi za glorifikacijom, često se maskira suština odnosa. Ono što ne valja. Ono o čemu se ćuti. Ono na čemu bi trebalo raditi. Jer lakše je montirati dobar klip nego ostati u neprijatnom razgovoru. Lakše je pokazati savršeni kadar nego priznati da nešto škripi iza scene.
Uz to dolazi i osećaj stalne dostupnosti. Ideja da je neko uvek tu, da je neko uvek “ opcija“. Kada je izbor beskonačan, potreba da se ostane, da se istraje, da se radi na odnosu — postaje slabija. Zašto popravljati kada je lakše zameniti. Granice koje su nekada bile jasne danas su zamagljene. Nekada se flert uživo smatrao prelaskom linije. Danas se komunikacija preko interneta često doživljava kao bezazlena, gotovo nepostojeća. „Samo poruka.“ „Samo reakcija.“ „Samo dopisivanje.“ A zapravo — samo još jedan korak dalje od odnosa u kojem se već jeste.
Ne radi se uvek o nameri. Češće o odsustvu svesti. O gubitku mere. O navici da se pažnja rasipa, a bliskost razvodnjava. Ljubav se, međutim, ne održava algoritmom. Ne spašava je kadar, filter ni muzika u pozadini. Ljubav opstaje u onome što se ne vidi: u strpljenju, u dosadi, u spremnosti da se ostane i kada nije za objavu.Ne — internet nije pojeo ljubav, ali ju je nagrizao do tačke u kojoj je lakše pokazati da postoji, nego proveriti da li još traje.
Autor: Anita Aradinović
Bilješka o autoru: Rođena 1989. godine u Beogradu, Anita Aradinović diplomirala je na Akademiji za diplomatiju i bezbednost. Tokom života obišla je više od 20 zemalja, a svoja iskustva planira da pretoči u knjigu u zrelijim godinama. Autorka je romana Ispovest beogradskog avingera, Utamničena i zbirki Ljubavnici i preljubnici i (ne)izgovoreno. Svoj talenat za analizu ljudi i bogatu maštu pretače na papir verno i slikovito, opisujući muške i ženske likove brutalno, iskreno i autentično – bez ulepšavanja, ali i bez osuđivanja, ostavljajući sud publici.
