Azemina Pilica je advokatica sa šest godina profesionalnog iskustva u pravosuđu. Kroz stručne studijske obuke i pripravnički staž imala je priliku pravosudni sistem sagledati i iz perspektive suda, a sada već više od dve godine vodi vlastitu advokatsku kancelariju.
U razgovoru za dobarportal.net ističe da je pravo doživela kao prirodan nastavak svojih interesovanja. Kako kaže, ljubav prema knjizi, jeziku i argumentovanom izražavanju u ovoj profesiji dobila je svoju punu formu.
Šta za Vas predstavlja advokatura?
Za mene je advokatura spoj znanja, odgovornosti i ličnog integriteta – profesija u kojoj reč ima težinu samo onda kada je potkrepljena činjenicama i pravom merom racionalnosti.
Posebno sam ponosna što zastupam klijente i na teritoriji Crne Gore, odakle zapravo i potiču moji roditelji, jer to doživljavam kao spoj profesionalne širine i lične povezanosti sa svojim korenima.
Koji su najčešći sporovi s kojima se susrećete u oblasti građanskog prava i šta strankama obično predstavlja najveći problem?
U građanskopravnoj oblasti najčešće radim na imovinsko-pravnim sporovima, obligacionim odnosima, naknadi štete i porodičnim predmetima.Međutim, najveći izazov za klijente, neretko, nije sama pravna norma, već proces – njegova dinamika, trajanje i dokazni standardi. Parnični postupak zahteva strpljenje i preciznost, a emocionalna komponenta, naročito u porodičnim i imovinskim sporovima, dodatno opterećuje učesnike. Smatram da je dužnost advokata da klijentu pruži realnu procenu, jasno objasni tok postupka i postavi strategiju koja je pravno utemeljena, ali i racionalna.
Da li smatrate da građani imaju dovoljno pravne svesti kada je reč o zaštiti svojih prava u parničnim postupcima?
Pravna svest građana postoji, ali je često nedovoljno sistematična. Ljudi su svesni da imaju prava, ali neretko ne prepoznaju trenutak kada je potrebno reagovati ili se osloniti na stručnu pomoć. Često se advokatu obraćaju kada je spor već u poodmakloj fazi ili kada su procesni rokovi gotovo iscrpljeni. Pravna edukacija i dostupnost jasnih informacija su izuzetno važni, jer pravo ne sme ostati zatvoren sistem rezervisan isključivo za stručnjake. Smatram da je odgovornost pravnika i u tome da doprinesu razumljivosti prava javnosti.
Koliko je važno poverenje između advokata i klijenta u krivičnim postupcima?
U krivičnim postupcima poverenje između advokata i klijenta je apsolutni temelj odnosa. Reč je o predmetima koji se tiču lične slobode, reputacije i često egzistencijalne sigurnosti. Bez potpune otvorenosti i međusobnog poverenja nije moguće izgraditi adekvatnu strategiju odbrane. Advokat mora raspolagati svim relevantnim informacijama, a klijent mora imati sigurnost da je njegova odbrana vođena stručno, diskretno i odgovorno. Taj odnos podrazumeva profesionalnu ozbiljnost, ali i ljudsku posvećenost.
Imate iskustvo zastupanja pred specijalnim odeljenjem za suzbijanje korupcije. Koliko su takvi postupci specifični u odnosu na „klasične“ krivične predmete?
Postupci pred specijalnim odeljenjima za suzbijanje korupcije, znatno su kompleksniji. Karakterišu ih obimna dokumentacija, veštačenja i veliki broj procesnih i dokaznih radnji.
Za razliku od klasičnih krivičnih predmeta, ovde je posebno izražena potreba za detaljnom pripremom i strateškim planiranjem svakog procesnog koraka. Pored pravne složenosti, često postoji i pojačan interes javnosti, što dodatno zahteva profesionalnu stabilnost i odmerenost.
Smatrate li da pravosudni sistem u regiji ima kapacitet da se efikasno nosi s predmetima visoke korupcije?
Pravosudni sistemi u regionu formalno poseduju institucionalni okvir za vođenje takvih postupaka, ali izazovi postoje – od trajanja postupaka do opterećenosti sudova. Efikasnost ne zavisi samo od zakonskih rešenja, već i od kadrovskih i tehničkih kapaciteta, kao i od dosledne primene zakona. Smatram da je jačanje stručnosti i nezavisnosti pravosuđa kontinuiran proces, koji zahteva stabilne institucije i profesionalnu odgovornost svih učesnika u postupku.
Na šta ste najviše ponosni u dosadašnjem radu?
Ponosna sam na činjenicu da sam relativno rano preuzela odgovornost vođenja sopstvene advokatske kancelarije i da sam, uprkos zahtevnom tempu rada, uspela da izgradim stabilnu praksu i odnos poverenja sa klijentima. Obim posla i sve češća putovanja na suđenja ukazali su mi na potrebu daljeg profesionalnog razvoja. U narednom periodu planiram proširenje kancelarije i angažovanje advokatskog pripravnika, jer smatram da je ozbiljna pravna praksa zasnovana na timu, organizaciji i poštovanju procesnih rokova koji su u našem poslu od presudne važnosti. Najviše sam, ipak, ponosna na to što sam ostala dosledna principima sa kojima sam vaspitana – da formiram stav, ali da ga iznosim promišljeno i argumentovano. U pravu, kao i u životu, integritet je dugoročno najvrijedniji kapital.
