Home DRUŠTVO NEOBIČNA PRIČA FOTOGRAFA DŽENADA DŽINE: Haso prijatelju moj, hvala ti mnogo za...

NEOBIČNA PRIČA FOTOGRAFA DŽENADA DŽINE: Haso prijatelju moj, hvala ti mnogo za sve!

Priča koja vam oduzme dah na momente, doživjeli ste je nekada, vjerovatno. Priča ovog fotografa iz Jablanice je čarobna. Dokaz je da jedan slučajni susret, jedan prolaznik, mogu vam promijeniti život za 180 stepeni, u posve neočekivanom momentu. Pročitajte ovu zanimljivu životnu priču koju za vas prenosimo sa Dženadove fejsbuk fotografske stranice.

 

 

PIŠE: Dženad Džino

Večerašnje fotografisanje mjeseca me podsjetilo na jednu priču koja je promijenila moj životni put i gurnula me u svijet fotografije puno brže nego sam i sam mogao zamisliti. Po prirodi sam emotivan čovjek i dugo pamtim i lijepe i loše  stvari koje mi se dogode.

Naime, te godine sam radio kao prodavač na jednoj benzinskoj stanici u Jablanici.. Stranicu za fotografiju sam otvorio godinu ili dvije prije toga. Radni dan kao i svaki drugi, ljudi dolaze, toče gorivo i odlaze.. Radio sam na kasi i prilazi čovjek, dosta krupan, bez kose ali jako ljubazan i nasmijan.. Platio je svoj račun i zagledao se u akreditaciju koja je visila oko moga vrata. Kaže mi: Izvini, mogu li te nešto pitati? Kažem naravno. Jesi li ti onaj Dženad, fotograf??

Nasmijem se i kažem jesam.  On mi pruža ruku i kaže ja sam Haso, a tebi  svaka  čast na tome što radiš.. Ja u Australiji pratim tvoje fotografije i uživam u njima. Trenutno sam ovdje na odmoru i drago mi je da sam te upoznao. Zahvalim se i kad smo se pozdravili on me pita. Koji aparat koristiš? Kažem nikon. Kaže on meni, čim dođem u Australiju šaljem ti jedan objektiv da imaš.. (dakle, upoznali smo se prije dva minuta, a kao da se znamo 20 godina) Zahvalim se i kažem zaista nema potrebe, ja to radim onako, amaterski i uživam u tome.

Kaže on meni, tebi je samo nebo granica i od mene imaš taj poklon. Pozdravimo se i ja sam na taj susret zaboravio.

Prošla su dva ili tri mjeseca, na moju adresu stigao je objektiv čija je vrijednost tada bila oko 1300 američkih dolara. Vrijedniji od sve moje opreme koju sam ja tada imao. Tražio sam način kako da se odužim tom čovjeku kada ga sljedeći put vidim. Nakon par mjeseci Haso je ponovo došao u Jablanicu i pozvao me da sjednemo i popijemo kafu i zamolio ako imam izrađene fotografije da bi ih on pogledao i eventualno kupio da ponese u Australiju.

Obzirom da sam imao par dana do našeg susreta izradio sam 10 fotografija velikog formata u namjeri da mu ih poklonim jer bilo kakva kupovina nije dolazila u obzir. Naš susret je bio jako srdačan i zaista kao da smo se poznavali čitavog života sjeli smo i počeli razgovor.

Dao sam mu fotografije da pregleda i kako ih je počeo gledati tako ih je odvajao i govorio ovu ću kupiti, i ovu, i ovu, ma sve ću kuptii. Ja mu kažem ovako.. Sve te fotografije su moj poklon tebi i nema šanse da platiš bilo šta. A on kaže da to ne dolazi u obzir i da će ih platiti.

Kažem ja ću ih onda odnjeti kući, fotografije nisu na prodaju. Pogledao me i kaže hajde neka ti bude..  Onda se sageo i ispod stola izvadio torbu. Kaže de pogledaj..  Kada sam otvorio torbu u njoj je bio nov Nikon fotoaparat, objektiv, blic, razni filteri.. Oči su mi stale na tako dobru opremu. pitam ga ovo je tvoje? Kaže bilo je moje, sad je tvoje..

FOTO: Dženad Džino photography (Fejsbuk stranica)

Stani, ne mogu.. ne smijem,, ali..  Kaže Haso, ja sam to kupio sebi, ja sam više u godinama i ta oprema će koristiti tebi puno bolje nego meni..

Ja sam zanijemio.. Nisam znao šta da kažem..  Pitam ga hajde molim te reci mi kako da ti se odužim, a on kaže vidi, ti nisi dužan ništa, samo nas obraduj lijepim fotografijama i to je to..

Opet sam insistirao ima li nešto da bi volio imati, a da je to teško nabaviti u Australiji. Kaže on e vidi, ti imaš priatelja koji igra u NBA- ligi.. Našeg košarkaša Mirzu Tletovića i možeš li ga zamoliti za jedan dres da ga ja poklonim svom sinu. Ja automatski zovem Mirzu na telefon i mirza mi kaže brate dres ti dolazi za 10 dana.

Haso je BiH napustio tri dana poslije i dogovor je bio kada sljedeći put dođe da dres preuzima. U oktobru mu šaljem poruku na viber i kažem dres je stigao i čeka te.. Bio je radostan i sretan.. Međutim, u januaru dobijam tužnu vijest da je Hasu izdalo srce šetajući pored rijeke u Australiji…

Nisam uspio pokloniti mu dres… Bio sam jako tužan i potresen.. Te godine sa opremom koju sam dobio pravio sam dosta fotografija i prijavljivao ih i pobjeđivao na raznim takmičenjima. Na jednom takvom dobio sam ponudu da obzirom da sam apsolutni pobjednik od organizatora dobijam na poklon izložbu u svom rodnom gradu. Na dan izložbe koja je bila jako posjećena prilazi mi žena, starija gospođa jako ljubazna i pruža mi ruku.. Kaže, ja sam supruga rahmeli Hase i došla sam da te podržim na ovu izložbu..

U tom trenutku meni su suze same krenule.. Okrenuo sam se i pokušao sakriti da se to ne primjeti.. Zamolio sam je da se sutra dan vidimo na kafi na što je rado pristala..  Dan poslije dok smo pili kafu u jednom jablaničkom restoranu ja sam iz kese izvadio Mirzin dres i ispričao joj našu priču. Ona je počela plakati, a počeo sam i ja..  Tada mi je kazala da je Hasina želja bila da se njegovo tijelo kremira i da se pola pepela prospe u Australiji, a pola u Neretvu jer je to rijeka koju je najviše volio.. To smo uradili par dana nakon našeg susreta sa još nekoliko Hasinih prijatelja iz Jablanice..

FOTO: Dženad Džino photography (Fejsbuk stranica)

Znam da je priča duga ali je nosim u srcu i želio sam je podijeliti sa svima vama. Objektiv koji sam večeras koristio fotkajući mjesec je objektiv koji sam dobio od mog velikog prijatelja rahmetli Hase.  Živjeli vi meni..

FOTO: Dženad Džino i gospodin Haso

 

Tekst u 99% izvornom izdanju preuzet sa Facebook stranice fotografa Dženada Džine, izvršene su samo neophodne gramatičke prepravke. Stranicu pogledajte klikom OVDJE.

 

Komentari

komentar

Must Read

JU-JUTSU KLUB “SENSEI”: Naučite tehnike za samoodbranu koje će vam spasiti život

Željko Stjepanović, trener je u sarajevskom JU-JUTSU klubu "SENSEI" koji funkcioniše više od 15 godina i u kome se podučava samoodbrana za uzraste od...

Svjetlosna čarolija na Jahorini

Skijaški centar Jahorina, jedan od najmodernijih ski centara u regiji, izabran je za prvu ski destinaciju u sklopu koje su prezentirane svjetlosne dekoracije s...

FOTOGRAFIJE KOJE OSTAVLJAJU BEZ DAHA: Ljepote Srebrenice kroz objektiv Ibre Begića

Ibro Begić, rođen 27. aprila 1995. godine, mladi je, talentovani fotograf iz Srebrenice, koji svoju ljubav prema ovom poslu zajedno sa bratom upakuje u...

ALEKSANDRA BOŠKOVIĆ: Dušu treba puniti znanjem, ono je lijek za sve

Aleksandra Bošković diplomirana je inžinjerka hemije, a osim obrazovanja, ova 24-godišnja djevojka iz Istočnog Sarajeva od svoje osme godine bavi se karateom.  U razgovoru za...

FOTOGRAFKINJA AMINA HODŽIĆ: Planova nemam, ali mašte i ideja imam

    Amina Hodžić iz Visokog apsolventica je na Odsjeku za komparativnu književnost i bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta Univerziteta...

Komentari

komentar