Vazda sam loše vijesti dočekivala sama. Lakše mi je bilo preživljavati prve trenutke blagih šokova, što nije pohvalno i vama nikako neću preporučiti. Ljudi koji žive u javnosti nemaju stereotipa, pa svoje borbe šire sa onima što ih prate.
Zašto? Da bi nešto naučili, razbili strahove i konačno počeli brinuti o sebi, bolje nego o drugima zar ne? To je samo odgovor na pitanja onih što su Martu pitali, zbog čega piše o onome za većinu “najgorem”, a ono Rak, ono borba za biti ili ne! Za sve vam je potrebna podrška i znanje, laička mišljenja NE!
Još jednom sam se srela s potvrdom autoimunog oboljenja koje je dovelo do oštećenja crijeva. Zvuči zastrašujuće! Slušajuci laike posljednje vrijeme, rekli su mi kako je to samo alergija na gluten i uopšte nije bolest. Naprotiv, literatura će vas naučiti da Celijakija nije obična alergija na gluten (intolerancija na gluten je nešto sasvim drugo), već ozbiljno oboljenje koje dovodi do oštećenja i kada se ne liječi vodi u komplikacije bez granica. Ona nema specifične simptome iz literature, već je individualna prema svakoj osobi.
Do dijagnoze nije lahko, valja gutati ono ružno crijevo, dušu izvratiti naopacke, satima ležati nakon sjeckanja bez pomicanja. Ko zna koliko ćeš puta u životu to raditi, kad nešto “rikne”, kad se ukaže novo oštećenje jer prosto nije moguće da se s godinama ne desi. Imaš povećan rizik za sva ona ružna oboljenja, ako ne poštuješ što stručnjak kaže. Dijabetes ti je sasvim blizu, tu na dohvat ruke, a ni kanceru nije teško nastati u jednom trenutku što je pokazala i moja klinička slika. (Nije nastao, ali bilo je veoma blizu).
Zastrašujem vas rečenicama? Ne!
Samo vas upozoravam šta je Celijakija, ako ne poštujete ishranu. Alergija na gluten je kao i svaka druga, organizam brzo reaguje i od nje vam neće stradati tanko crijevo, a od malih količina glutena tokom života u Celijakiji, nastaje novo ostecenje tankog crijeva. Tako jedno oboljenje obično zamijenimo sa alergijom, pa ako naša drugarica glasno ne protestuje, mi se nećemo čuvati smatrajući da nije nista ozbiljno. Preozbiljno je kada gastroenerolog kaze da su oštećenja evidentna. S tim se živi kvalitetno i živi uopšte samo ako poštujete dijetu. Lijeka za nastalu štetu nema.
Kontrolišite svoje klince, kontrolišite sebe, testirajte se ako neko u porodici ima Celijakiju jer ona je genetska. Živite napade krize bez hrane koju želite, krzine situacije uopšte (prolazim ih, strasne su), povraćanja, gubitak željeza i minerala nadoknadite prehranom, ali opet ih kontrolišite, NEMOJTE SE NERVIRATI MOLIM VAS, mnogo je bitno. Celijakija je tu i kada nemate više snage i kada ode tlo pod nogama i kada u velikom gradu ostajete gladni jer za vas nema ništa i kada plačete od muka koje su vas snašle i kada boli i kada ispraznite novčanik jer je hrana skupa. Sve smo to mi… Veliki i mali ne alergičari na gluten, već celijakičari kojima gluten uništava utrobu, a druge terapije osim izbjegavanje tog zlog glutena nema. To je važno da naučite….
Nama to nisu jedine muke jer BiH i ishrana bez glutena nikako ne mogu u istu rečenicu. U većini restorana će vam reći: “Za vas nemamo ništa.” Kada dođete u naše velike markete naći ćete policu sa svega nekoliko proizvoda čije su cijene daleko od standarda građana ove male zemlje.
Smoki je samo san za pronaći na policama Binga ili Konzuma Bosna i Hercegovina. Neka kvalitetna čokolada također, keksić. Po onome što možete vidjeti na policama, dokaz je da kvaliteta tržisnih proizvoda nije na zavidnom nivou, pri tome trgovinski lanci itekako dobro koriste pasivnost stanovništva te je sasvim normalno da nam cijene budu 3x veće nego u zemljama EU. Napominjem da je riječ o proizvodima lošije kvalitete, a ni izbor nije uporediv. Kako zamišljate da žive klinci “glutenci”? Koliko treba jednom roditelju koji nema posao samo za osnovne namirnice djetetu s Celijakijom? Zbog čega niko, nikada ne priča o tome?
Sve je ovo stalo u jedno dijete, jednu djevojku, jednu majku, oca, sina ili brata! A Vama je bilo zamarajuće čitati.