Pandemija koronavirusa uzdrmala je i obrazovni sistem u Bosni i Hercegovini. Vanredne okolnosti u kojima se našlo visokoškolsko obrazovanje iznjedrile su promptan odgovor fakulteta i akademija Univerziteta u Sarajevu, koji je rezultirao implementacijom online režima nastave.
Lejla Kafedžić, profesorica na Odsjeku za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, naglašava da se nastavno osoblje brzo prilagodilo vanrednoj situaciji te pristupilo pripremi, organizaciji i realizaciji online nastave.
“Online nastava u mnogim segmentima, posebno kada je u pitanju situacijsko praćenje procesa, razvijanje kohezije, grupna dinamika, socijalizacija i slično ne može u potpunosti zamijeniti učioničku nastavu. Međutim, izražavam zadovoljstvo realizacijom online nastave kojoj se pristupilo putem različitih komunikacijskih kanala. Ovaj stav izražavam na osnovu ličnog iskustva i iskustva određenog broja kolega/ica, a nikako na osnovu nekog istraživanja”, kaže profesorica Lejla Kafedžić te dodaje da su svi oni mnogo više radili i dugo sjedili ispred kompjuterskih ekrana u odnosu na učioničku nastavu.
Iako ne može tvrditi da je znanje palo u drugi plan zbog pandemije, mišljenja je da ključni akteri ovog procesa, studenti, mogu dati značajan sud o realizaciji online nastave iz njihove perspektive.
“Svima nam je trebao jedan period adaptacije na novonastalu situaciju, na nove okolnosti funkcioniranja, podučavanja, učenja, rada, ali ne bih tvrdila da je to dugoročno uticalo na znanje. Ne treba zanemariti da zdravlje i sigurnost spadaju u temeljne ljudske potrebe, te da zbog toga sve drugo može otići u drugi plan određeno vrijeme, ali bih ponovila da smo se svi, studenti i nastavno osoblje, relativno brzo organizirali i nastavili tamo gdje smo stali polovinom marta tekuće godine”, kazala je profesorica Lejla Kafedžić.
Svoje mišljenje o online nastavi iznijela je i Selma Bošković, studentica druge godine Ekonomskog fakulteta u Sarajevu.
“I jesam i nisam zadovoljna online nastavom, ima svoje prednosti i mane, puno problema sa konekcijom i opterećenost mreža. Nisu svi profesori imali razumijevanja za vrijeme pandemije. Zadavali su jako puno domaćih zadataka zbog kojih nismo mogli da izdvojimo dovoljno vremena za učenje, pojedini zadaci su jako loše objašnjeni, zahtjevali su previše od nas”, kazala je Selma Bošković.
Ema Jakubović, studentica prve godine Stomatološkog fakulteta u Sarajevu, smatra da online nastava nije bila organizovana kako bi trebala.
“Izvodila se u vidu slanja kratkih prezentacija, dok postoje veoma dobre platforme preko kojih se mogla adekvatno izvoditi nastava. Profesori su indivudualni, neki su imali dosta razumijevanja, pa su nam izašli u susret što te tiče olakšavanja gradiva pred ispit, te pomjeranje ispita. Neki profesori za takve stvari nisu htjeli da čuju, tako da ne možemo generalizovati”, istakla je Ema Jakubović.
Kada je riječ o online nastavi, princip nije isti na svakom fakuletetu.
“Lično za online studij ovaj mjesec, za vrijeme pandemije, mogu reći da su svi blago “pogubljeni” i zbunjeni. Za pojedine, neobičan način rada, dok za neke potpuno uobičajen. Jako malo materijala za učenje. Obzirom da su nam prezentacije bile jedini izvor informacija, smatram da je bilo nedovoljno. Ja lično, vrlo brzo bih se navikla na ovakav princip, ali isključivo uz veći angažman od strane profesora. Razumjevanje profesora je bilo individualno. Pojedini su imali i više od očekivanog, ali naravno postoji uvijek ono “ali”. Pojedinci jedinostavno nisu mogli da to posmatraju s naše tačke gledišta, te samim tim i razumjevanje nije bilo na tako visokom nivou”, rekla je Merima Kalkan, studentica prve godine Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.
Profesorica Lejla Kafedžić naglašava da je u procesu online nastave bilo prepreka, učenja novih stvari te razvijanja novih vještina.
“Zbog svega, iz ovoga izlazimo i bogatiji u drugim segmentima. Još jednom napominjem da smo svi mnogo više radili, posebno studenti, u periodu vanrednog stanja”, zaključila je profesorica Lejla Kafedžić.
